Projekat "Monitoring inkluzivnih obrazovnih politika", koji je podržao Fond za otvoreno društvo, deo je šireg plana za praćenje inkluzivnog obrazovanja i nastao je iz potrebe da se brzo i u toku same implementacije obezbedi dokumentovana povratna informacija o sprovođenju mera inkluzivnog obrazovanja. Fokus projekta je prevashodno rad škola, kroz kvalitativno dubinsko praćenje prakse inkluzivnog obrazovanja.

Ciljevi projekta su:

1. Pregled dokumentacije vezane za trenutnu praksu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja odnosno, izrada i spovođenje individualnih obrazovnih planova, izrada pedagoškog profila deteta i individualizacija nastave, procedura upisa u školu i organizacije celokupne obrazovne i socijalne podrške detetu unutar škole i okviru lokalne zajednice i na taj način sticanje uvida u školsku praksu.
2. Identifikacija postojećih problema u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i analiza njihovih uzroka.
3. Izrada predloga  konkretnih korektivnih rešenja u procesu implementacije politike inkluzivnog obrazovanja zarad boljeg ostvarivanja ciljeva postavljenih u politici inkluzije u obrazovanju (korekcije postojećih mera podrške i predloga novih mera).
4. Izrada modela praćenja inkluzivnog obrazovanja na nivou škole kroz razvoj adekvatnog instrumenta/protokola o praćenju nastave koji će prosvetnim savetnicima u budućnosti biti okosnica monitoringa inkluzivne prakse.

U okviru prve faze, koja se realizuje od 1. avgust 2011. do 31. mart 2012.,  veći deo aktivnosti je sproveden i to:

Izrada metodologije monitoringa, gde je akcenat stavljen na 4 teme: praćenje različitih aspekata sprovođenja IOPa sa naročitim akcentom na potencijalno diskriminatorno korišenje IOPa za romsku decu;  Izrada sistema praćenja realizacije IOPa i njegovog trajanja; Opšta obrazovnu podrška detetu u školi i u lokalnoj zajednici; Način na koji se sprovodi individualizacija u nastavi i proces diferenciranog pristupa svakom od učenika.

Odabir škola je zasnovan na nekoliko kriterijuma: podjednaka zastupljenost ustanova iz seoskih i gradskih sredina, iskustvo u obrazovanju dece sa posebnim obrazovnim potrebama, različit procenat romske dece u opštem broju učenika, broj obuka koje je prošlo školsko osoblje u okviru DILS projekta, podjednaka zastupljenost svih regiona. Tim za praćenje implementacije inkuzivnog obrazovanja sastavljen školskih psihologa i pedagoga, kao i iz redova COPovih spoljnih saradnika. Održane su tri jednodnevne obuke istraživača/ica na kojima su predstavljene metodološke smernice, raspravljane moguće poteškoće u realizaciji, a na drugoj i trećoj obuci i obavljena razmena iskustava sa terena.

Istraživanje je sprovedeno kroz tri posete školama u okviru kojih su: obavljeni razgovori sa direktorima škola, stručnom službom i pedagoškim asistentima, članovima tima za inkluziju, nastavnicima (razredne i predmetne nastave), obavljena observacija nastave u višim i nižim razredima (za ovu priliku je izrađen i testiran poseban protokol za posmatranje časova), održane fokus grupe sa roditeljima dece sa i bez posebnih obrazovnih potreba.

Obrada rezultata i prezentovanje

Trenutno je u toku obrada rezultata istraživanja i izrada izveštaja koji će sadržati glavne zaključke o monitoringu inkluzije uključujući i nalaze dobijene tokom opservacije časova, kao i preporuke za otklanjanje utvrđenih problema i dalje  praćenja procesa implementacije. Ovaj izveštaj će biti predstavljen relevantnim zainteresovanim stranama uključenih u sprovođenje politike inkluzivnog obrazovanja (ministarstva, školske uprave, DILS projekat, zavodi itd.), donatorskih institucija koje na različite načine podržavaju inkluziju u obrazovanju i predstavnici šire obrazovne javnosti.

Projekat bi trebalo da se nastavi kroz drugu fazu u kojoj bi se fokus bio na praćenje sprovođenja upisne politike, ocenjivanja učenika sa posebnim potrebama i mehanizama motivacije.