Ovime je obuhvaćena samo obrazovno-vaspitna, tj. nastavna funkcija obrazovnog sistema, dakle nije obuhvaćeno finansiranje naučno-istraživačkog rada koji se odvija u okviru visokog obrazovanja. O tome će više biti reči u delu posvećenom naučnoj aktivnosti (strana je u izradi).

Zakonska regulativa

Finansiranje obrazovanja je regulisano:

• Zakonom o budžetu RS, na osnovu koga zaključujemo da je za prosvetu predviđeno nešto manje od 70 milijardi dinara, od čega je 58,5 milijardi iz budžetskih prihoda;
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanjai Zakonomo izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji definišu vrstu sredstava koje obrazovne institucije (na predškolskom, osnovnom i srednjem nivou) dobijaju iz državnog budžeta (alternativno od AP Vojvodina) ili iz budžeta lokalnih organa vlasti, kao i koji su dozvoljeni izvori drugih prihoda;
• Zakonom o visokom obrazovanju, kojim se definiše finansiranje visokog obrazovanja, koju vrstu sredstava visokoškolske ustanove dobijaju iz državnog budžeta (alternativno od AP Vojvodina), kao i koji su dozvoljni drugi izvori prihoda;
• Zakonom o studentskom i učeničkom standardu, kojim se definiše rad ustanova studentskog i učeničkog standarda (studentski domovi i menze), zdravstvena zaštita, oporavak i odmor studenata, stipendiranje/kreditiranje studenata/učenika iz državnih izvora, povlastice itd. Već duže vreme je u pripremi novi predlog ovog Zakona;
• Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, u delu koji se odnosi na državne obrazovne institucije;
• Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kojim se reguliše rad Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata.

Nadležne institucije

Nadležne institucije za finansiranje obrazovanja i za to vezane poslove su:

• Vlada Republike Srbije;
• Ministarstvo prosvete, posebno sektor za studentski i učenički standard;
• Ministarstvo finansija, u čijoj je nadležnosti i Fond za mlade talente;
• u određenoj meri i Nacionalni prosvetni savet i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, budući da njihovi predlozi Ministarstvu prosvete ili njihove odluke mogu da utiču na finansiranje;
• ustanove studentskog i učeničkog standarda;
• studentski centri, učenički domovi, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata itd.

Finansiranje obrazovanja

Budžetom za 2007. godinu za prosvetu je predviđeno nešto manje od 70 milijardi dinara, od čega je 58,5 milijardi iz budžetskih prihoda. Ovo obuhvata finansiranje rada Ministarstva prosvete, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kao i sredstva za sektore obrazovanja (predškolsko i osnovno, srednje, visoko, studentski i učenički standard). To znači da je udeo prosvete u ukupnom budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, gledano po sredstvima koja se izdvajaju iz budžetskih prihoda, 10% od ukupnih budžetskih prihoda. Po podacima iz Drugog izveštaja o implementaciji Strategije za smanjenje siromaštva (avgust 2007. godine) i Strategije za smanjenje siromaštva javni rashodi za obrazovanje u (% BDP) porasli su od 2.7% u 2001. do 3.5% u 2006. godini, a planira se dalje povećavanje do 3.9% u 2009. godini. UNESCO preporučuje da javni rashodi za obrazovanje čine oko 6%, što je i prosek za zemlje koje pripadaju OECD.

Učešće pojedinih nivoa obrazovanja u ukupnom budžetu za prosvetu je:

• predškolsko i osnovno obrazovanje - nešto manje od 50%, od čega je polovina za plate zaposlenih;
• srednje obrazovanje - oko 22%, od čega je oko 55% za plate (odnosi se na prihode iz budžeta);
• visoko obrazovanje - oko 19%, od čega je nešto preko 60% za plate.

Studentski i učenički standard čine oko 7% budžeta za prosvetu, dok na rad Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja odlazi ostatak sredstava, oko 2%.

Obavezno obrazovanje (pripremno predškolsko i osnovno) je besplatno i finansira se najvećim delom iz državnog budžeta, s tim što država ne pokriva troškove nabavke udžbenika, pribora, ekskurzija itd, tj. te troškove snose roditelji. Vrtići nisu besplatni. Organi lokalne vlasti takođe učestvuju u finansiranju ovog nivoa obrazovanja, jer obezbeđuju (ili bi trebalo da obezbeđuju) 80% sredstava za predškolsko obrazovanje (država delimično finansira ovu oblast), stručno usavršavanje kadra, infrastrukturna ulaganja, prevoz učenika i zaposlenih i učešće na takmičenjima.

Finansiranje srednjeg obrazovanja je slično organizovano kao i obavezno obrazovanje.

Visoko obrazovanje na državnim visokoškolskim ustanovama se finansira iz budžeta, prihoda od studenata (školarine, administrativne i druge takse), prihoda od ugovora sa trećim licima, izdavanja prostora, donacija i zadužbina itd. Deo koji ustanove dobijaju od države se raspodeljuje na osnovu Uredbe o finansiranju, kojom su definisani normativi za finansiranje (tzv. formula funding), koji su skoro u potpunosti zasnovani na ulaznim parametrima (broj upisanih studenata). Osim toga, sredstva koja se dobijaju iz budžeta se ne dobijaju u celini, već država određuje koji deo je za plate, koji za materijalne troškove itd. (tzv. earmarked ili line-item budžet).

Iz ugla studenata, to znači da jedan deo studenata ne plaća školarinu tokom studija (ukoliko pokažu odgovarajući uspeh), ali snose troškove knjiga i pribora, različite administrativne troškove, kao i troškove života. Studenti koji plaćaju školarinu na pojedinim fakultetima i visokim školama dobijaju i udžbenike, ali to nije slučaj svuda, iako Zakon o visokom obrazovanju propisuje daškolarina „obuhvata naknade za redovne usluge koje visokoškolska ustanova pruža studentu u okviru ostvarivanja studijskog programa" (član 61, stav 5). Broj studenata čija će se školarina finansirati iz budžeta određuje Vlada, po pribavljenom mišljenu date ustanove i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, najkasnije 7 meseci pre početka nove školske godine.

Postoje privatne obrazovne ustanove na svim nivoima i u tom slučaju svi učenici/studenti plaćaju i školarinu. Privatne obrazovne ustanove nemaju prava na sredstva iz budžeta.

U Srbiji za sada ne postoji analiza tzv. troškova neostvarene zarade (opportunity cost), te je nemoguće odrediti rentabilnost ličnog ulaganja u obrazovanje. Ipak, što se tiče zarada, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu 2007. godine prosečna zarada osobe sa visoko stručnom spremom (fakultet) bila je:

• 1.5 puta veća od osobe sa višom stručnom spremom (viša škola) ili visokokvalifikovanog radnika,
• skoro 2 putaveća od osobe sa srednjom stručnom spremom,
• i više od 3 puta veća od nekvalifikovanog radnika.

Glavni izazovi

Predstavnici vlasti su u više navrata najavljivali da bi sistem finansiranja visokog obrazovanja trebalo da se menja. Slične predloge i zahteve su imali i predstavnici visokoškolskih institucija. Međutim, stiče se utisak da je namera svih zainteresovanih strana da se promena načina finansiranja visokog obrazovanja svede na manje „popravke" Uredbe o finansiranju, te da je sistem zasnovan isključivo na ulaznim parametrima dobar. Stoga, jedan od najvećih izazova je da svi zainteresovani zauzmu širu perspektivu po pitanju finansiranja visokog obrazovanja te da se organizuje kvalitetna i stručna rasprava na temu novog modela finansiranja, fokusa na ulaznim ili izlaznim parametrima, finansijske autonomije visokoškolskih ustanova.

Takođe, bilo bi neophodno, a u skladu sa težnjama iskazanim u Strategiji za smanjenje siromaštva, da se adekvatno analizira problem ravnopravnog pristupa i jednakih mogućnosti u obrazovanju, koliko i koje socijalne grupe košta ovakav sistem obrazovanja te kolika je rentabilnost ulaganja u obrazovanje.

Projekti COP-a

• Finansiranje visokog obrazovanja
• Ravnopravnost u obrazovanju (u pripremi)