Cilj ovog istraživačkog projekta jebio da ispita mogućnost reformi programa obrazovanja prosvetnih radnika u pravcu obrazovanja zasnovanog na kompetencijama koje su im potrebne u praksi. Koristeći metodologiju evropskog Tuning projekta, ove kompetencije su definisane u konsultacijama sa studentima i osobljem ustanova za obrazovanje prosvetnih radnika, ali i sa većim brojem osoblja budućih poslodavaca, tj. vrtića i škola.

Istraživanje jetrajalo od juna 2007. do jula 2008. i obuhvatilo jeinstitucije za obrazovanje vaspitača, učitelja i nastavnika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji. Pored saradnika Centra za obrazovne politike,u istaživanju su učestvovali predstavnici institucija za obrazovanje prosvetnih radnika iz pomenutih zemalja. Istrživanje se odvijalo u tri faze:

1) Definisanje konceptualnog okvira i preliminarne liste kompetencija prosvetnih radnika

Model obrazovanja prosvetnih radnika zasnovanog na kompetencijama (Competence-based teacher education) je stekao popularnost u velikom broju zemalja koje su decentralizovale upravljanje sistemom obrazovanja. U većini evropskih zemlja ovaj model se rasprostranio sa talasom reformi 90-ih godina XX vekai potrebom da se školama omogući sto veća autonomija u osmišljavanju i sprovođenju obrazovne aktivnosti. U isto vreme, porast pritiska javnosti da se osigura kvalitet obrazovanja koje se finansira iz javnih fondova doveo je do trenda uspostavljanja standarda za uvođenje u nastavničku profesiju koji su uticali na izmene u programima obrazovanja budućih nastavnika u pravcu modela zasnovanog na kompetencijama.

Za potrebe ovog istraživanjasagledane suteorije na kojima je utemeljen model obrazovanja nastavnika zasnovan na kompetencijama, kao i primeri pozitivnih i negativnih efekata koje je ovaj model imao u praksi obrazovanja nastavnika u evropskim zemljama. U ovoj fazi inicijalna lista kompetencija Tuning projekta je prilagođena regionalnom kontekstu i usaglašena među članovima regionalnog tima.

2) Proces konsultacija i finaliziranja liste kompetencija tj. distribucija i prikupljnje upitnika, i analiza rezultata

Regionalni predstavnici su zatim, svako u svojoj zemlji, poslali listu kompetencijavećem broju vrtića, škola i visokoškolskih ustanova za obrazovanje prosvetnih radnika (više ivisokeškole za obrazovanje vaspitača, učiteljski fakulteti, filozofski, prirodno-matematički i drugi matični fakulteti koji obrazuju buduće prosvetne radnike). Osoblje ovih ustanova je zamoljeno da oceni važnost ponuđenih kompetencija i dadoda nove. Prikupljeni podaci su se analizirali na nivou zemalja učesnica, a zatim i na regionalnom nivou. U ovoj fazisu na osnovu rezultataistraživanja pripremljeni obrasci za prikupljanje podataka o programima obrazovanja prosvetnih radnika, tj. o načinima i meramakojim oni razvijaju kompetencije budućih prosvetnih radnika, koje su se pokazale kao najvažnije u praksi.

3) Pregled postojecih politika i studijskih programa obrazovanja nastavnika i identifikacija potrebnih unapređenja u odnosu na potrebne kompetencije

U ovoj fazi učesnici su prikupili studijske programe relevantnih visokoškolskih ustanova i druge podatke o programima obrazovanja nastavnika koristeći obrasce pripremljene na osnovu analize podataka prikupljenih od škola i drugih ustanova u prethodnoj fazi. Podaci o programima su razmatrani s ciljem utvrđivanja nedovoljne ili neadekvatne pripreme budućih prosvetnih radnika za potrebe prakse i davanja preporuka o potrebnim poboljšanjima u pravcu modela obrazovanja nastavnika zasnovanog na kompetencijama.

Po okončanju projekta objavljena je publikacija Usaglašavanje programa obrazovanja prosvetnih radnika u zemljama Zapadnog Balkana(publikacija je štampana posebnona srpskom i engleskom jeziku), koja sadrži rezultate istraživanja i preporuka za unapređenje studijskih programa u odnosu na oblasti identifikovane kao prioritetne za praksu.

Kao nastavak ovih aktivnosti, tokom 2009. godine predviđeno je novo istraživanje Studijski programi zasnovani na kompetencijama - studija slučaja.

Projekat je realizovan uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Centralno-evropske inicijative.

Za više informacija o ovom istraživanju možete se obratiti Nataši Pantić.