Tokom prve polovine 2007. godine nekoliko puta je u javnosti pokrenuta tema finansiranja visokog obrazovanja. Članovi Vlade, predstavnici Ministarstva prosvete i pojedini rektori su najavljivali promene sistema finansiranja visokog obrazovanja, prvenstveno u smislu korekcija postojeće Uredbe (Uredba o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, zajedno sa izmenama ove uredbe). Iako je nedvomisleno neophodno promeniti način finansiranja obrazovanja, ovo pitanje se ne može adekvatno rešiti amandmanima na pomenutu Uredbu, budući da se ona odnosi samo na jedan deo visokoškolskih institucija i uređuje samo ograničen skup aktivnosti visokoškolskih institucija. Osim toga, glavni nedostatak pomenute Uredbe jeste da se finansiranje zasniva samo na parametrima „na ulazu" (broj upisanih studenata, površina itd.). Istraživanja u svetu pokazuju da tzv. input based finansiranje zanemaruje efikasnost i efektivnost institucija, motiviše institucije da povećavaju broj studenata koji studiraju, što dalje negativno utiče na kvalitet (u smislu kompetencija koje studenti steknu tokom studija) i efikasnost studiranja (u smislu produžavanja dužine studija ili odustajanje od studija). Dalje, sistem finansiranja visokog obrazovanja podrazumeva i pregled sredstava koje institucije stiču kroz druge budžetske izvore (sredstva za nauku), školarine i administrativne takse (tj. od studenata), kao i iz drugih izvora.

COP doprinosi, za sada neformalnoj, diskusiji o novom sistemu visokog obrazovanja tako što pre svega skreće pažnju na činjenicu da je neophodno razmotriti celokupan sistem finansiranja (a ne samo jedan deo).

U tom smislu, COP je sproveo istraživanje tokom 2007. i 2008. godine, kojim suobuhvaćene sledeće teme:

• izdvajanje za obrazovanje i nauku na sistemskom nivou;
• nastavna funkcija, za sve nivoe studija i to:
• kroz perspektivu studenata
• krediti, stipendije itd.
• školarine, administrativne takse,
• drugi troškovi vezani za studiranje (knjige, troškovi života, gubitak na potencijalnim zaradama),
• kroz perspektivu institucije
• koja sredstva se stiču na nivou unierziteta ili akademije strukovnih studija,
• koja se sredstva stiču na nivou fakulteta ili visoke škole,
• kako se sredstva raspodeljuju;
• naučna funkcija,
• kroz perspektivu institucije, prevashodno kroz projekte ili kroz redovno finansiranje bazičnih istraživanja,
• kroz perspektivu pojedinačnog istraživača;
• druga sredstva koja institucija može da pribavi. Ovde je pažnja posvećenapregledu mogućih izvora finansija iinformacijama o konkretnim primerima (u zavisnosti od dostupnosti tih informacija), kao ina koji način se određuje visina školarine za studente.

Kroz istraživanje je COP pokušao daponudi detaljnu analizu postojećeg sistema finansiranja u Srbiji i u pojedinim zemljama regiona, kao i relevantna teorijska razmatranja, ilustrovana pojedinim primerima finansiranja visokog obrazovanja u svetu (uključujući i sistemska izdvajanja iz budžeta za nauku i obrazovanje na tim nivoima). Pomenuta teorijska razmatranjaobuhvataju:

• razmatranje teorijskih modela finansiranja, prvenstveno na osnovu:

• o input-output,
• o spoon-lump sum, i
• o institutional-student podela;

• karakteristike tržišta visokog obrazovanja, tj. na koji način razmotriti u kojoj meri se može reći da postoji tržište visokog obrazovanja, koji su najčešći argumenti za i protiv razvijanja tržišta u ovoj oblasti, kao i koje su socijalne i ekonomske posledice razvijanja tržišta visokog obrazovanja;
• na osnovu kojih karakteristika se institucije visokog obrazovanja mogu definisati kao državne (ili javne) i kao privatne, i da li način finansiranja takođe ima posledice na razumevanje podele na univerzitetsko i neuniverzitetsko visoko obrazovanje.

Osim toga,urađena jestudija slučaja na institucionalnom nivou u Srbiji, gde je pažnja posvećena drugim izvorima prihoda koje institucija ima (van budžeta) i kako se ti prihodi raspodeljuju unutar institucije.

Na kraju, istraživanje je ponudilo nekoliko mogućih scenarija i njihovih mogućih implikacija, uključujući i scenario u kome ne dolazi ni do kakvih promena, kao i scenario u kome se vrše samo korekcije pomenute Uredbe. Publikacija je objavljena na engleskom i srpskom jeziku.

Planirano je da COPorganizuje seriju okruglih stolova u različitim mestima u Srbiji i sa relevantnim učesnicima (predstavnici vlasti, visokoškolskih institucija, studenata i strukovnih organizacija) na kojima bi predstavio publikaciju. Glavne teme sa okruglih stolova i eventualni zaključci bi bili distrubuirani elektronskim putem (dokument bi mogao da se preuzme sa Internet prezentacije COP-a).