Jedan deo aktivnosti koje je COP sprovodio u prethodnom periodu tiče se problema finansiranja obrazovanja i nauke. Studija o finansiranju visokog obrazovanja u pojedinim zemljama regiona pokazala je, s jedne strane, nedostatak validnih i pouzdanih informacija o ovom aspektu visokog obrazovanja i, s druge strane, manjak već etabliranih ekonomskih stručnjaka koji bi se bavili pitanjima finansiranja obrazovanja i nauke.

Iako je ekonomija obrazovanja jedna od priznatih i prilično razvijenih naučnih disciplina u svetu, u Srbiji se ona nedovoljno izučava. Ovo za posledicu, između ostalog, ima nedovoljno poznavanje karakteristika sistema, te se neretko dešava da se u javnosti (uključujući i stručnu javnost) pojavljuju netačne informacije ili površne analize sistema.

Međutim, nerazvijenost ekonomije obrazovanja u Srbiji takođe onemogućava kvalitetnu evaluaciju postojećih sistemskih i institucionalnih rešenja, te samim tim i predlaganje i razvijanje boljih rešenja. Osim toga, na osnovu postojećeg nivoa znanja i dostupnosti informacija, nemoguće je sprovesti cost-benefit analize pojedinih mera u obrazovanju, analize efekata koje postojeći sistem ima na zastupljenost različitih socijalnih grupa u obrazovanju, analize efikasnosti i efektivnosti sistema. Takođe, ovo onemogućava komparativne analize Srbije sa drugim zemljama u okruženju i šire, te se često dešava da različite međunarodne organizacije (npr. OECD, UNESCO, Svetska banka) ili ne poseduju podatke o Srbiji ili poseduju netačne podatke.

Imajući u vidu da su finansijski resursi u celini ograničeni, kao i da drugi javni sektori, kao što su zdravstvo, odbrana, socijalni sistem, moraju biti finansirani iz javnih izvora, neophodno je razviti dovoljno efikasan, efektivan i fleksibilan sistem finansiranja obrazovanja nauke, prvenstveno u cilju maksimalne iskorišćenosti ograničenih sredstava. Međutim, čak i ukoliko Srbija u skorijoj budućnosti dostigne preporučen nivo javnih ulaganja u obrazovanje od 6% BDP (preporuka UNESCO) i 3% BDP za nauku (zahtev EU), ostaje pitanje raspodele tih sredstava, tj. u kojoj meri se sredstva za obrazovanje i nauku posmatraju kao investicija u dugoročni održivi razvoj društva i ekonomije zasnovane na znanju, a u kojoj meri samo kao rashod. U svakom slučaju, društvo zasnovano na znanju i ekonomija zasnovana na znanju konkurentna u okviru EU i šire, čemu bi Srbija trebalo da teži, se ne mogu razviti ukoliko nisu poznati ekonomski aspekti proizvodnje i diseminacije tog znanja.

Počev od već pomenute studije o finansiranju visokog obrazovanja, COP je otvorio posebnu programsku temu koja ima za cilj:

1. informisanje stručne i šire javnosti, u zemlji i inostranstvu, o karakteristikama sistema finansiranja nauke i obrazovanja;
2. upoznavanje stručne javnosti i donosioca odluka sa različitim modelima finansiranja nauke i obrazovanja, pogotovo u zemljama EU;
3. analiziranje različitih ishoda obrazovanja iz ekonomske perspektive, u cilju procene pristupačnosti (za različite socijalne grupe), efikasnosti (u smislu alokacije resursa) i efektivnosti (kvaliteta ishoda, npr. u smislu zapošljavanja) sistema;
4. povećanje prisutnosti Srbije u međunarodnim komparativnim studijama koje se tiču ekonomskih aspekata obrazovanja i nauke.

Budući da je za ozbiljnije analize efekata različitih sistemskih i/ili institucionalnih rešenja neophodno pre svega dovoljno dobro upoznati sistem finansiranja obrazovanja i nauke, kao i da je jedan segment sistema (visoko obrazovanje, osnovne studije) već obuhvaćen projektom „Finansiranje visokog obrazovanja", u prvom periodu COP će pažnju posvetiti detaljnoj analizi karakteristika postojećeg sistema finansiranja nižih nivoa obrazovanja (od predškolskog do srednjoškolskog, kao i karakteristike sistema studentskog i učeničkog standarda) i finansiranju naučne aktivnosti. Nakon ove aktivnosti, COP će biti u mogućnosti da na najbolji način osmisli detaljnije analize efekata različitih rešenja.

Trenutno u okviru ove teme, COP realizuje dva projekta:

• Finansiranje obrazovanja
• Finansiranje nauke
• Ekonomija znanja