Zakonska regulativa
Po pitanju kvalifikacija, može se reći da je zakonska regulativa nepostojeća, budući da okvir kvalifikacija kao takav ne postoji, uprkos najavama od strane nadležnih i činjenici da je nekoliko projekata (Nacionalne opservatorije, Alternativne akademske obrazovne mreže), od kojih su neki i međunarodnog karaktera, posvećeno upravo ovome.
Obaveze koje proističu iz Bolonjskog procesa uključuju i usvajanje nacionalnog okvira kvalifikacija, bar za visoko obrazovanje. U mnogim zemljama, nacionalni okviri kvalifikacija jesu posebni zakoni ili podzakonski akti. Budući okvir kvalifikacija bi morao da uzme u obzir Zakon o osnovama sistema obrazovanja, Zakon o srednoj školi, Zakon o visokom obrazovanju, listu oblasti i zvanja koje je doneo Nacionalni savet za visoko obrazoivanje, kao i Zakon o radu i zakonske tekstove koji se tiču tržišta rada.
Nadležne institucije
Imajući u vidu da je nacionalni okvir kvalifikacija pitanje moje se tiče nekoliko sektora, moglo bi se tvrditi da bi za formulisanje Nacionalnog okvira kvalifikacija trebalo da budu nadležna ministarstva zadužena za pitanja obrazovanja i rada, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje a u rad bi trebalo da bude uključena i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Opis postojećeg sistema
Postojeći sistem u Srbiji je zasnovan na stepenima stručne spreme.
|
Stepen stručne spreme |
Završena škola |
Kvalifikacija |
ISCED nivo (*) |
|
I |
osnovna škola |
NKV (nekvalifikovani radnik) |
1 ili 2A |
|
II |
osnovna škola i stručna osposobljenost |
PKV (polukvalifikovani radnik) |
2B |
|
III |
trogodišnja srednja škola |
KV (kvalifikovani radnik) SSS/III (srednja stručna sprema/III stepen) |
3C |
|
IV |
četvorogodišnja srednja škola |
SSS/IV (srednja stručna sprema/IV stepen) |
3B |
|
V |
specijalizacija na osnovu stručnosti srednjeg obrazovanja |
VKV (visokokvalifikovani radnik) |
3 |
|
VI |
viša škola |
VŠ tj.VŠS (viša škola tj. viša školska sprema) |
5B |
|
VII/1 |
fakultet - osnovne studije |
VSS (visoka stručna sprema) |
5A |
|
VII/2 |
magistratura |
MR (magistar) |
5A |
|
VIII |
doktorat |
DR (doktor nauka) |
6 |
Postojeći sistem nije još uvek usklađen sa promenama koje su se dogodile u visokom obrazovanju, tj. sa uvođenjem tri ciklusa studija. Više o ovome možete pročitati niže u delu o međunarodnom kontekstu ove teme.
Odgovarajući ISCED nivoi su dodeljeni stepenima stručne spreme na osnovu Stability Pact for South East Europe (2001) „Thematic Review of the National Policies for Education: Serbia" OECD: Paris.
Međunarodni kontekst
Usvajanje nacionalnog okvira za kvalifikacije je „obaveza" koja proističe iz Bolonjskog procesa, a bitna je i za punu implementaciju Lisabonske konvencije o priznavanju kvalifikacija. Osim toga, u sklopu približavanja EU, bilo bi dobro da nacionalni okvir kvalifikacija u Srbiji bude usklađen sa Evropskim okvirom kvalifikacija.
Svaki od 8 nivoa je definisan nizom deskriptora koji ukazuju koji su ishodi učenja relevantni za kvalifikacije na tom nivou u bilo kojem sistemu kvalifikacija. EQF-u znanje je opisano kao teoretsko i/ili činjenično; veštine su opisane kao kognitivne (korišćenje logičkog, intuitivnog i kreativnog razmišljanja) i praktične (uključujući spretnost u rukovanju i korišćenje metoda, materijala, alata i instrumenata) a kompetentnost je opisana u smislu odgovornosti i samostalnosti.
|
Nivo |
Znanje (Knowledge) |
Veštine (Skills) |
Znanje i sposobnost (Kompetentnost - Competence) |
|
1 |
- osnovno opšte znanje |
- osnovne veštine potrebne da bi se uradili jednostavni zadaci |
- rad ili učenje pod neposrednim nadzorom u strukturnom kontekstu |
|
2 |
- osnovno činjenično znanje u oblasti rada ili nauke |
- osnovne kognitivne i praktične veštine potrebne za korišćenje relevantnih informacija da bi se uradili zadaci i rešili rutinski problemi, koristeći jednostavna pravila i alate |
- rad ili učenje pod nadzorom uz određenu samostalnost |
|
3 |
- znanje činjenica, principa, procesa i opštih koncepata u oblasti rada ili nauke |
- niz kognitivnih i praktičnih veština potrebnih za izvršavanje zadataka i rešavanje problema izborom i primenom osnovnih metoda, alata, materijala i informacija |
- preuzimanje odgovornosti za završetak zadatka u radu ili učenju - prilagođavanje sopstvenog ophođenja okolnostima u rešavanju problema |
|
4 |
- činjenično i teoretsko znanje u širem kontekstu unutar oblasti rada ili nauke |
- niz kognitivnih i praktičnih veština potrebnih za dobijanje rešenja specifičnih problema u oblasti rada ili nauke |
- samostalno upravljanje u okviru uputstava u kontekstu radnih ili naučnih aktivnosti koji je obično predvidiv, ali se može promeniti - nadgledanje rutinskog rada drugih, preuzimanje nekih odgovornosti za evaluaciju i poboljšanje aktivnosti rada ili nauke |
|
5 |
- sveobuhvatno, specijalizovano, činjenično i teoretsko znanje unutar oblasti rada ili nauke i svest o granicama tog znanja |
- sveobuhvatni niz kognitivnih i praktičnih veština potrebnih za razvijanje kreativnih rešenja apstraktnih problema |
- korišćenje upravljačkih sposobnosti i nadgledanje u kontekstu radnih i naučnih aktivnosti kada postoje nepredvidljive promene - procena i razvoj sopstvenog učinka i učinka drugih |
|
6 |
- napredno znanje oblasti rada ili nauke, uključujući kritičko razumevanje teorija i principa |
- napredne veštine, uz prikaz vrhunskog poznavanja materije i inovativnosti, potrebnih za rešavanje složenih i nepredvidivih problema u specijalizovanoj oblasti rada ili nauke |
- izvođenje složenih tehničkih ili profesionalnih aktivnosti ili projekata, preuzimajući odgovornost za proces odlučivanja u nepredvidivim kontekstima rada ili nauke - preuzimanje odgovornosti za upravljanje profesionalnim razvojem pojedinaca i grupa |
|
7 |
- visoko specijalizovano znanje, koje može biti od najvećeg značaja u oblasti rada ili nauke, kao osnova za originalno razmišljanje - kritička svesnost predmeta znanja u odnosnoj oblasti i na granici između različith oblasti |
- specijalizovane veštine rešavanja problema potrebnih u istraživanju i/ili inovativnosti, s ciljem razvoja novog znanja i procedura i integrisanja znanja iz različitih oblasti |
- izvođenje i menjanje konteksta rada ili nauke koji su složeni, nepredvidivi i zahtevaju nove strateške pristupe - preuzimanje odgovornosti za doprinos profesionalnom znanju i praksi i/ili za procenu strateškog učinka timova |
|
8 |
- znanje na najnaprednijoj granici oblasti rada ili nauke i na granici između oblasti |
- najnaprednije i najspecijalizovanije veštine i tehnike, uključujući sintezu i evaluaciju, potrebne za rešavanje kritičkih problema u istraživanju i/ili inovativnosti i za proširivanje i redefinisanje postojećeg znanja ili profesionalne prakse |
- prikazivanje suštinskog autoriteta, inovativnosti, samostalnosti, naučnog i profesionalnog integriteta i održive predanosti razvoju novih ideja ili procesa koji su na vrhu konteksta rada ili nauke, uključujući i istraživanje |
