Zakonska regulativa (koji se zakoni odnose na ovaj nivo obrazovanja) - pregled
Pravo svih i pod jednakim uslovima na besplatno srednje obrazovanje zagarantovano je Ustavom Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 83/06) i uređeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl.glasnik RS, br. 62/03, 58/04) i Zakonom o srednjoj školi (Sl. glasnik RS, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 62/03, 64/03).
Koje institucije i organizacije su nadležne?
U nadležnosti Ministarstva prosvete i sporta spadaju: planiranje i praćenje razvoja obrazovanja i vaspitanja, vršenje nadzora nad radom ustanova, vođenja baze podataka, usaglašavanja sa evropskim obrazovnim sistemima, planiranje, koordinacija i organizacija programa stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih, vršenje provere rezultata propisanih ciljeva i zadataka, vođenje registra i izdavanje dozvole za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Na nacionalnom nivou postoji institucija Nacionalnog prosvetnog saveta koji ima mandat da određuje pravce razvoja i unapređenja kvaliteta obrazovanja, učestvuje u postupku donošenja zakona, donosi obrazovne programe, utvrđuje standarde obrazovanja po nivoima i vrstama, standarde za osposobljavanje i stručno usavrševanje i licenciranje nastavnika, stručnih saradnika, direktora, akreditovanje ustanova.
Ustanove za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju su Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, sa četiri organizacione jedinice: Centar za strateški razvoj, Centar za razvoj programa i udžbenika, Centar za profesionalni razvoj zaposlenih, Centar za stručno i umetničko obrazovanje.
Koliko škola kog tipa? Koliko učenika? Koliko nastavnika?
U Srbiji postoji trogodišnje i četvorogodišnje srednje obrazovanje. Pored opšteg četvorogodišnjeg obrazovanja (gimnazije), srednje stručne škole obuhvataju 15 obrazovnih područja sa ukupno 110 profila u trogodišnjim školama i 142 profila u četvorogodišnjim školama (Statistika srednjeg obrazovanja 2003/04). Ukupan broj srednjih škola u Srbiji u školskoj 2004/05. godini je 485 redovnih i 39 specijalnih škola, a broj učenika je 299973 u redovnim i 1186 u specijalnim školama. Ukupan broj nastavnika u srednjim školama je 27298, što daje odnos nastavnika i učenika 1:11. Međutim, odnos broja učenika i odelenja daje prosek od 27 - 28 učenika po odeljenju, a u Beogradu do 31.
Oko 33% učenika u celoj Srbiji upisuje trogodišnje srednje obrazovanje, dok preostalih 67% upisuje četvorogodišnje. Pri tome 22% učenika pohađa gimnazije dok preostalih 78% pohađa srednje stručne škole (od čega je 59% na četvorogodišnjem školovanju).
Obuhvat, stopa završavanja
Prema dostupnim podacima (Statistički godišnjak Srbije, 2006) obuhvat srednjim obrazovanjem u školskoj 2004/05. je 77,09%, a stopa odustajanja 2,09%.
Opis - upis, trajanje, obrazovni programi (curriculum)
Za upis u trogodišnje i četvorogodišnje srednje škole učenici polažu kvalifikacioni ispit. Opšte srednje obrazovanje stiče se u gimnazijma koje mogu biti društveno-jeziškog ili matematičkog smera. Obrazovanje u četvorogodišnjim srednjim stručnim školama sadrži opšte-obrazovne i stručne predmete tj. može voditi daljem obrazovanju ili zapošljavanju, dok je trogodišnje fokusirano isključivo na zapošljavanje. I u srednjim školama programi su bazirani na ulaznim sadržajima propisanim od strane Nacionalog prosvetnog saveta i Ministarstva prosvete. Ovo je posebno neprimereno u slučaju stručnog obrazovanja čiji bi programi trebali biti zasnovani na kompetencijama potrebnim za svet rada i fleksibilni za aktivnu saradnju sa socijalnim partnerima u datoj oblasti. Postojeći programi su zastareli u odnosu na nove privredne potrebe. Izuzetak čine ogledni prodgrami razvijeni ili redefinisani u oviru programa VET (EU Program reforme stručnog obrazovanja) i u saradnji sa nemačkom organizacijom za tehničku saradnju GTZ. Međutim, inovacije koje se u okviru ovih programa uvode u školama uključuju mali broj učenika jer još uvek funkcionišu kao ogledi, velikim delom zbog zakonskih ograničenja za integraciju rezultata ‘pilot' reformi u nacionalne aktivnosti.
Finansiranje
Za finansiranje srednjeg obrazovanja u 2006. godini planirano je ukupno 18.306.543.000 dinara što čini oko 25% ukupnog izdvajanja za obrazovanje na svim nivoima. Oko 90 % ovih sredstava obezbeđuje se preko javnog budžeta. 53% rashoda za srednje obrazovanje odlazi na plate zaposlenih.
Međunarodni kontekst PISA
4400 učenika 1. i 2. razreda iz 151 srednje škole iz Srbije učestvovalo je u istraživanju PISA 2003. godine. Reč je o međunarodnom projektu procene učeničkih postignuća u četiri oblasti: matematike, prirodnih nauka, razumevanja pročitanog i rešavanja problema (koji, po sadržaju, ne pripadaju ni jednom školskom predmetu, a za čije je rešavanje potrebno ‘upotrebiti' znanja iz različitih oblasti). Ocenjuju se znanja i veštine potrebne za uspešno snalaženje u različitim realnim životnim situacijama, odnosno sposobnost učenika da koncepte naučene u školi koriste u svakodnevnom životu. U projektu je učestvovala 41 zemlja sa svih kontinenata. Postignuće učenika iz Srbije u ovom projektu nije ni malo ohrabrujuće. Ilustracije radi, na skali za merenje OECD-a prosečno postignuće učenika zemalja OECD-a je 500 poena uz standardnu devijaciju od 100 poena (oko dve trećine učenika iz zemalja OECD-a osvojilo je između 400 i 600 poena). Prosečan uspeh učenika iz Srbije varira od 412 (čitanje) do 437 (matematika). Postignuća u oblasti matematike grupisana su u 6 nivoa prema vrsti pitanja odnosno kompetencija potrebnih za rešenje. Postignuće oko 53% učenika iz Srbije spada u nivoe 1 i 2 koji probleme postavljaju u jednostavane i relativno poznate situacije koje zahtevaju direktnu primenu matematičkog znanja.
Glavne reforme
Reforme obrazovanja imale su najmanje uticaja na opšte srednje obrazovanje u gimnazijama. Ovaj tip obrazovanja deli probleme osnovnog obrazovanja.
Na srednje stručno obrazovanje odnose se specifične reforme koje se osmišljavaju i sprovode o okviru EU Programa reforme stručnog obrazovanja. U decembru 2006. Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju razvoja stručnog obrazovanja prema kojoj su najaktuelnija pitanja razvoja zanimanja i standarda, modernizacija obrazovnih programa, evaluacijia i sertifikacija, finansiranje, vertikalna i horizontalna mobilnost unutar sistema i dalje, na primer, prelazak iz stručnog u akademski program ili iz učenja u rad i obratno.
Glavni izazovi
Ključni problem srednjeg stručnog obrazovanja uočava se kada se pogleda struktura profila. Pre svega, sam enormni broj profila govori o tome da je srednje stručno obrazovanje izuzetno usko specijalizovano i nimalo prilagođeno savremenim poslovima u okviru kojih se očekuje sposobnost sagledavanja kompleksnog problema. Poseban problem predstavlja nedopustiva zastarelost samih profila, koji odgovaraju poslovima koji već odavno ne postoje, i nedostatak čitavog niza profila neophodnih za potrebe savremene tehnologije. Donošenje nacionalne nomenklature zanimanja je, prema Strategiji razvoja stručnog obrazovanja jedno od najaktuelnijih pitanja reforme stručnog obrazovanja. Na osnovu zahteva profesija (tj. osnovnih veština i specifičnih profesionalnih veština) socijalni partneri predlažu polaznu osnovu sistema kvalifikacija, koja se onda usklađuje s obrazovnom politikom i prenosi u sistem obrazovanja.
Drugi izazovi za srednje stručno obrazovanje je definisanje Nacionalnog okvira kvalifikacija koji bi bio kompatibilan sa Evropskim sistemom kvalifikacija i izmena zakonskog okvira kako bi se legalizovale mere predviđene Strategijom razvoja stručnog obrazovanja i ubrzale i omasovile reformske aktivnosti.
Projekti COP-a koji imaju veze s ovim nivoom obrazovanja
Srednje stručno obrazovanje i potrebe tržišta rada u Beogradu
