U okviru programske teme Kompetencije za društvo znanja, COP je pokrenuo aktivnosti u pravcu izrade Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK), sa ciljem da nadležni organi konačno pripreme i donesu ovaj važan dokument. Za donošenje NOK-a je potrebno višegodišnje angažovanje i zbog toga COP želi da u ovom trenutku pokrene ovaj proces kroz različite aktivnosti.
Već se duže vreme u stručnoj javnosti u Srbiji vode razgovori o potrebi donošenja NOK-a. S jedne strane, na ovo se naša zemlja obavezala uključivanjem u međunarodne procese i aktivnosti, poput Bolonjskog procesa (obaveza primene okvira kvalifikacija za visoko obrazovanje do 2010. godine - Bergen Communiqué, May 2005) i programa reformi srednjeg stručnog obrazovanja (npr. CARDS programi). Po pitanju reforme srednjeg stručnog obrazovanja se poslednjih godina dosta toga pozitivnog promenilo, naročito tamo gde su sprovedeni CARDS programi, ali se ove reforme gotovo nikada ne stavljaju u kontekst tzv. Kopenhagenškog procesa, odnosno objedinjavanja evropskog prostora srednjeg obrazovanja. Međutim, daleko važniji razlog za izradu i primenu NOK-a je taj što se njime pristupa osavremenjivanju odavno prevaziđenog sistema kvalifikacija u našoj zemlji i prilagođavanju potrebama tržišta rada i u zemlji i u Evropskoj uniji (23. aprila 2008. godine su Evropski parlament i Evropski savet usvojili Evropski okvir kvalifikacija za celoživotno učenje). U ovom trenutku, i pored reformi koje su izvršene i koje su u toku u celokupnom obrazovnom sistemu, i dalje postoje obrazovni programi koji se odnose na zastarela, prevaziđena i nepotrebna zanimanja (jer je tehnologija uznapredovala, a ovi programi ne prate promene); kontinuirano učenje je još uvek koncept koji nije u potpunosti zaživeo; postoji razlika u potrebama poslodavaca u pogledu kompetencija i onoga što obrazovne ustanove daju kao svoj „krajnji proizvod"; postojeća stručna zvanja su zastarela, a kvalifikacije se zasnivaju na nacionalnoj Nomenklaturi zanimanja koja se nije menjala gotovo 20 godina, iako je u međuvremenu došlo do značajnih tehnoloških i društvenih promena i stvaranja novih i nestanka pojedinih zanimanja.
Iako je već nekoliko godina ovo pitanje jedno od aktuelnijih u planovima razvoja obrazovanja i privrede Srbije, nije se daleko odmaklo. Osim sporadičnih napora pojedinaca u određenim oblastima (kao što je grupa stručnjaka koja neko vreme radi na okviru kvalifikacija za srednje stručno obrazovanje u okviru Ministarstva prosvete, ili nekadašnji pokušaji Nacionalne opservatorije), nije se mnogo uradilo na započinjanju izrade NOK-a. Štaviše, trenutni pristup ovom pitanju, koji se zasniva na voluntarizmu i pripremom rada na okviru kvalifikacija za pojedinačne nivoe obrazovanja, nezavisno od drugih nivoa i celokupnog okvira kvalifikacija, samo po sebi postavlja loše osnove za izradu valjanog NOK-a. Ne postoji sistemski i sveobuhvatni pristup ovom pitanju, odnosno, već duže vreme (od 2005. godine, kada je održan poslednji veći konsultativni skup predstavnika relevantnih ministarstava, poslodavaca, obrazovnih ustanova, nacionalnih službi i socijalnih partnera, kada je donet tzv. Zeleni papir za NOK) za to zadužene institucije (a pre svega nadležna ministarstva) ni ne pokreću pitanje izrade NOK-a, dok s druge strane pojedinci koji su ranijih godina bili angažovani na ovim aktivnostima danas pokušavaju samostalno, stihijski i nezavisno od drugih relevantnih aktera da koliko-toliko održe temu izrade NOK-a živom.
O okviru kvalifikacija se kod nas vrlo sporadično i površno govori, bez stvarnog zalaženja u njegovu suštinu i sadržaj. Informacije koje se nude su previše uopštene i nejasne, tako da ostavljaju previše prostora za pogrešna tumačenja. Otuda i ne čudi pojednostavljivanje pristupa ovom pitanju u mnogim slučajevima, svođenjem NOK-a na prilagođavanje nedavno usvojenom Evropskom okviru kvalifikacija (EQF), što je pogrešno. Svaki NOK ima svoje specifičnosti i odnosi se pre svega na potrebe te zemlje. Okvir kvalifikacija daje opis o tome šta je potrebno naučiti i koje kompetencije steći na kraju svakog obrazovnog ciklusa. U najkraćem, ishodi i kompetencije su osnova okvira kvalifikacija, iz čega se može jasno videti šta je cilj svakog ciklusa obrazovanja. Ovi opisi ishoda i kompetencija bi trebalo da budu uporedivi sa EQF-om, ali ne i prepisani iz njega.
Imajući u vidu sve gore navedeno, kao i da je pri usvajanju EQF-a predviđeno da do 2010. godine sve zemlje koje se nalaze u evropskom prostoru obrazovanja svoj sistem kvalifikacija učine uporedivim sa EQF-om, a da do 2012. godine sve pojedinačne kvalifikacije budu iskazane i konkretnim nivoom EQF- a, COP želi da doprinese da se pitanje izrade NOK-a konačno pokrene i da se njegova izrada sprovede na što bolji način. Svesni činjenice da ne možemo sami pripremiti i ponuditi predlog NOK-a, COP će realizovati sledeće aktivnosti:
Publikacija o okviru kvalifikacija
S obzirom na slabu informisanost i obim informacija koje su dostupne široj javnosti, publikacija koja bi sadržala najvažnije činjenice o tome šta je okvir kvalifikacija bi značajno doprinela boljoj informisanosti. Ona bi služila kao osnova za druge aktivnosti u kasnijem periodu i bila bi distribuirana svim ustanovama, institucijama i pojedincima od značaja za izradu NOK-a.
Sadržaj publikacije bi pokrio sledeće oblasti:
-
- Šta je okvir kvalifikacija, njegov značaj, šta mora da sadrži i na čemu se zasniva (sa posebnim naglaskom na ishodima i kompetencijama)
-
- Nadležnosti u donošenju i primeni NOK-a - priprema i usvajanje NOK-a na nacionalnom nivou, posle čega slede opisi ishoda i kompetencija za pojedinačne nivoe obrazovanja i/ili oblasti (benchmark statements, descriptors...)
-
- Opis EQF-a, uz istorijat donošenja i opis glavnih dilema koje su se javljale tokom njegovog donošenja i usvajanja
-
- Odnos EQF-a i NOK-a
-
- Primeri iz drugih zemalja
Ovime se ne ograničava broj tema koje bi se našle u publikaciji, moguće je njihovo menjanje i dopunjavanje.
Konsultacije o izradi i sadržini NOK-a
U izradu NOK-a se moraju uključiti predstavnici različitih interesnih grupa, a naročito u početnoj fazi. Uz to, definisanje sadržine samog NOK-a je proces koji zahteva nešto više vremena i usklađivanja i zato je potrebno organizovati više zajedničkih aktivnosti na kojima bi se pre svega razgovaralo o svim pitanjima.
Iz tog razloga, bili bi organizovani pojedinačni sastanci sa predstavnicima relevantnih institucija, ustanova i organizacija, sa nekoliko ciljeva:
-
- da se aktuelizuje pitanje izrade NOK-a i ukaže na važnost pravilnog pristupa njegovoj izradi,
-
- da se predstavi publikacija COP-a o NOK-u,
-
- da se utvrdi spremnost ovih institucija/ustanova/organizacija da učestvuju u procesu pripreme NOK-a.
U ovim aktivnostima, potrebno je jasno i nedvosmisleno ukazati da ovo nije pokušaj preuzimanja nadležnosti relevantnih ministarstava i drugih institucija, već samo mobilisanje što šireg kruga zainteresovanih da se uključe u bitan proces donošenja NOK-a, čime se zapravo samo pomaže državnim institucijama. Zbog toga bi COP na ovim sastancima podsticao relevantne ustanove da same organizuju i započnu rad, a COP bi ponudio svoje ekspertske usluge.
Konsultacije između institucija i ustanova bi bile nastavljene i u daljem toku projekta, pri čemu bi COP ponudio, uz svoju ekspertizu, i organizacijske usluge. U ovom periodu COP bi najviše pažnje usmerio na zagovaranje, odn. lobiranje za donošenje NOK-a i njegovom značaju za razvoj obrazovnog i privrednog sistema.
Krajnji rezultat ove aktivnosti bi bio da se relevantne ustanove u zemlji usklade po pitanju potrebe otpočinjanja rada na NOK-u i da organizuju zajednički skup na kome bi se inicirao početak rada na izradi NOK-a, imenovanjem radne grupe u kojoj bi bili predstavnici što većeg broja zainteresovanih strana. Rad ove grupe bi se nastavio do pripreme predloga NOK-a, koji bi zatim bio dat na javnu raspravu i na kraju usvojen.
Zagovaranje, lobiranje i promovisanje
Kao što je već pomenuto, jedan od ključnih elemenata za uspešnu realizaciju ovih aktivnosti je pokretanje relevantnih institucija na akciju i njihovo uključivanje u početak pripreme NOK-a. S druge strane, potrebno je i u javnosti održati pažnju na ovom pitanju, što bi predstavljalo dodatni pritisak na institucije. Iz tog razloga je potrebno konstantno vršiti lobiranje kod relevantnih institucija, ustanova i organizacija za početak rada na izradi NOK-a, kao i nametati ovu temu u javnosti kao jednu od najbitnijih za društveni i privredni razvoj.
Zbog toga će COP organizovati i seriju okruglih stolova, pre svega na univerzitetima u Srbiji, sa relevantnim učesnicima, na kojima će biti predstavljana i publikacija o NOK-u. Broj ovih okruglih stolova će zavisiti od organizacionih mogućnosti i kapaciteta da se oni održe na pojedinim mestima.
Što se tiče medijskog promovisanja, medijima će biti prosleđen materijal sa okruglih stolova, ali će oni moći i direktno da sa njih izveštavaju. Takođe, do sada uspostavljeni kontakti sa pojedinim štampanim i elektronskim medijskim kućama omogućiće da se periodično u njima govori o ovim pitanjima, na čemu će biti angažovani i saradnici COP-a.
